The Best Of...

Ja znam da ništa više neće biti kao pre. Volećeš me, ali ne više nego što me voliš danas, već sve manje i manje, dok ne dođe dan kada od tvoje ljubavi ne ostane ništa i kada šutneš ono malo mene što je preostalo. Ja nisam ta! Ja sam ćerka jedne lude žene i poštenog oca (kakva kombinacija). Rodila sam se na Pogrešan dan, jedne Pogrešne godine u Pogrešno vreme u još Pogrešnijoj državi. Ne znam da li je moja krivica u tome što je moja ljubav toliko velika, pa svima smeta, ili sam jednostavno Pogrešno rođena.

Ljudi obično kažu: 'Voli sebe, da bi voleo druge', ali jasebe ni malo ne volim, ali znam da volim tebe. Nekak, nisam više u stanju da se pogledam u ogledalo, da dam sebi snage da opstanem. Jednostavno to više ne mogu! Mrzim svoju krv, svoju kosu, svoje oči, mrzim sve na meni, zato što je sve to grešno, sve mi je to dato, a ipak izgleda tako tuđe, tako strano. Dobila sam to iz ljubavi, ali ipak nosi neko prokletstvo sa sobom. Sama pomisao na sve ovo što pišem me kida, lomi. Potrebni su mi čelični živci da sve ovo izdržim, da izdržim ovu Golgotu koja mi dolazi od Boga. Od Boga koji dozvoljava zlim ljudima da unište sreću dvoje mladih koji se vole onako kako to samo bogovi umeju. Kao što su Euridiku poslali u Had, tako i mene polako šalju u pakao. Umrećemo kao Romeo i Julija, jer se moji roditelji protive, ali naša ljubav je večna, kao i njihova.

Ljudi su zli! Kada vide nešto što oni nemaju, oni ne dozvoljavaju to. Uništavaju svim silama, ne biraju sredstvo, vrem, mesto, nemaju morala. Postaju pravi sledbenici Sotone, a odriču se Boga. Mržnja obuzima njihovo telo i oni svesno pune svoju dušu tim gnevom. Zavist, ljubomora, gnev - to postaju njihove glavne osobine. Dobijaju ulogu uništioca i igraju je do kraja, dok ne ipune svoje pokvarene namere, ne gledajući koliko zla nanose. Postaju Tuđi. Mrzim ih!

Žrtve tih kletvi smo mi. Mi koji volimo, mi koji smo stvoreni jedinstveni, sa jedinstvenom šansom da volim i budemo voljeni. Mada, mislim da tu šansu imaju svi, samo što mnogi u to ne veruju ili kada osete ljubav, oni beže, jer se plaše da se nekome istinski predaju. A mi hrabri, koji celim srcem pružaju i dobijaju ljubav i veruju u istu, mi postajemo žrtve tih nemilosrdnih ljudi. Bespomoćni, mi plivamo i borimo se, čuvamo  Ljubav, Sreću i sve ono u šta iskreno verujemo. Ali sva ta mržnja pokušava da nas spusti na dno. Sve to nam pravi nemire, tišti nas, svađa nas. Bez razloga počinjemo da sumnjamo u sebe, počinjemo da mrzimo opet sebe, počinjemo da patimo, jer ne možemo da shvatimo tu bedu svih zlih ljudi. Jer ne možemo da razumemo kako mi ovako čist, beli, plemeniti, srećni možemo da smetamo. Kao što sam već rekla, ljudi mrze kada oni to nemaju! Mi moramo da se spasimo. Da te ljude stavimo tamo gde im je mesto, a da mi ostanemo na tronu.

Uz molitvu prizivam sve apostole, svece, a i samog Boga, da mi daju snage da preživim sve ovo i da mi ostave Dragog pored mene, sa onom istom količinom ljubavi, bez ljutnje na mene nedužnu. Da mogu da produžim dalje sa verom u sebe i ovom suzom koja će me ojačati, da bih sutra pljunula u lice svakom ko nam nije verovao i ko je sumnjao u nas. Molim za svoju nezavisnost i molim Boga da nas čuva od neprilika. Da svakome da onoliko koliko je zaslužio, bez mogućstva za oproštaj. I molim te Bože, oslobodi me ovih crnih misli, jer duboko u sebi znam da to nije istina, da me još voli najviše od svih i da će me svakim danom voleti još više. Da me podržava, a ne da me napušta. Da mi veruje, a ne da sa nevericom gleda svaki moj korak. Molim te za Zdravlje, zato što smo na ivici nervnog sloma, zato što su nam dušu povredili i ranili. Molim za našu ljubav, da svakog trenutka bude još snažnija i neraskidljivija. Mi smo savršeni zajedno, jaki smo, izdržljivi, ništa nas ne može poremetiti. Neka tako i ostane.

Amin 

• Avgust 2008 [3]

• Generalna [3] 

• Jbg, Čavić je drugi
• Nedaj im da nas slome...
• Zajedno do Pekinga